Praksom do posla - začarani krug neiskustva
Većina oglasa za posao zahteva određeno radno iskustvo i predstavlja problem mladih prilikom ulaska na tržište rada. Samo 20 odsto mladih učestvuje u programima stručnih praksi koje organizuju obrazovne ustanove, centri za razvoj karijere i kompanije, a da je ona izuzetno važna – tvrde i mladi, ali i poslodavci.
Komentara 0
Sinergija i saradnja između obrazovnih ustanova, kreatora politika i poslodavaca je od izuzetnog značaja za društveni i ekonomski rast, jer povezuje one koji zapošljavaju i ustanove koje proizvode kadrove za tržište rada. Situacija u EU ide u prilog uvođenju stručnih praksi i stažiranja kao bitnih faktora premošćavanja jaza između školovanja i zapošljavanja. Evropska komisija je 2013. godine lansirala Inicijativu za zapošlјavanje mladih koja se jednim delom zasniva na iskustvima Austrije, Nemačke, Švajcarske i nordijskih zemalja, u kojima mladi ulaze na tržište rada tokom školovanja kroz dualno obrazovanje ili kroz razvijene sisteme stručnih praksi odmah nakon završavanja školovanja.
Dualno obrazovanje za srednjoškolce
Usvajanje Zakona o dualnom obrazovanju jedan je od koraka ka reformi srednjeg stručnog obrazovanja koje treba da poveća zapošljivost mladih kroz sticanje praktičnih znanja i veština. O važnosti ove reforme govore podaci da čak 75 odsto mladih u Srbiji bira stručne škole naspram gimnazija, kao i činjenica da su radnici sa srednjim stručnim obrazovanjem jedan od najvažnijih stubova razvoja privrede. Učešće kompanija u kreiranju profila u srednjim školama će omogućiti lakše zapošljavanje i bolje odgovoriti na potrebe tržišta rada.
Studenti čekaju i do devet meseci za prvi posao
Istraživanje Evropske komisije o visokom obrazovanju i potrebama tržišta rada je pokazalo da u Srbiji samo 17 odsto kompanija često sarađuje sa fakultetima u pogledu usklađivanja studijskih programa i sistema praksi i stažiranja - sa druge strane nivo saradnje u EU je čak 92 odsto. Poslodavci u Srbiji se žale da tek svršenim studentima nedostaju timski rad, donošenje odluka, prilagodljivost, analitičke veštine i veštine rešavanja problema. Ovo istraživanje pokazuje da studenti u proseku traže prvi posao devet meseci i da su obično za njega prekvalifikovani.
Mladi u Srbiji se moraju prilagoditi dinamici tržišta rada kroz upotrebu digitalnih, preduzetničkih i praktičnih veština. Poslovi budućnosti zahtevaju kreativnost, pregovaranje, kritičko mišljenje, emotivnu inteligenciju i digitalne veštine. Dodatno, u procesu pristupanja Srbije EU vrlo važan faktor je usaglašavanje Nacionalnog okvira kvalifikacija sa evropskim, kako bi se olakšala mobilnost radne snage, priznavanje diploma i obrazovnih profila i omogućilo ravnopravno učešće na evropskom tržištu rada.
O evropskim modelima i načinima njihove primene u Srbiji, saradnji kompanija i institucija i razvoju digitalnih veština govoriće se na konferenciji 12. aprila, pod nazivom „Obrazovanje u Srbiji – Poslovi za budućnost“ koju organizuje Evropski pokret u Srbiji uz podršku uspešnih kompanija koje ovde posluju.